Svađe među koosnivačima su najčešći razlog “rane smrti” startapa. Ako ste imali koosnivače sigurni smo da ste se nekada susreli sa ovim problemima, a ako tek planirate da se upustite u to, ne dajte da vas ovo obeshrabri.
Startap je odlična stvar, i preduzetništvo je svakako stub uspešne ekonomije ali i put ka ličnom samoostvarenju, samo je korisno upoznati se sa ovim problemima kako biste dobili bolji uvid u moguće probleme i potencijalno ih izbegli. U nastavku teksta ćemo se kroz primere susresti sa problemima iz ličnog iskustva jednog od koosnivača startapa.
“Ko dobija koliko” konflikt
Ova vrsta problema je najčešća. Najočigledniji primer je jednakost u kompaniji. Ko dobija koliko? Zašto? Koliko bi svaki koosnivač trebao da bude plaćen? Ko ima pravo da to odlučuje? Dobra strana ovog problema je to što je on potpuno racionalan i opravdan.
U dobrim okolnostima, problemi ove vrste mogu da se reše kroz diskusiju, pregovaranje ili možda čak i uz pomoć medijatora ili savetnika.Sa druge strane, u nepogodnim okolnostima ovo ne može da se reši ovako lako. Ljudi unajmljuju advokate i sledi mnogo neprijatnosti.
Kao još jedan način rešavanja ovog tipa konflikta preporučujemo “equity calculator”. Aplikacija koja na osnovu popunjenog upitnika izračunava procenat kapitala koji bi svaki od osnivača trebao da dobije na osnovu svog zalaganja. Upitnik popunite iskreno i realno, a postoji i poseban deo FAQ koji dodatno objašnjava način funkcionisanja kalkulatora. Njega možete pogledati OVDE.
“Ja radim više od tebe” konflikt
Matematički je nemoguće da svaki koosnivač radi u istoj količini kao drugi. Prirodno je da svaki koosnivač uloži vreme i energiju u zavisnosti od situacije. Kada koosnivači počnu da se svađaju oko toga ko koliko radi, to može da se pronađe duboko ukorenjeno u “Ko dobija koliko” konfliktu.
Primer: Ja radim 100 sati nedeljno, a on samo 50. Ja bih trebao da budem plaćen duplo više od njega.
“Ko donosi odluke” konflikt
Vi i vaši partneri imate slične veštine i znanja, ali se ona ne poklapaju 100%, uvek vi znate nešto što vaš partner ne zna, i obrnuto. Ovo rešava mnoge “Ko donosi odluke” konflikte, jer odluke padaju onom ko je stručniji u toj oblasti. Ako tim koosnivača funkcioniše dobro, većina donošenja odluka neće prerasti u konflikt.
Ali naravno, postoje situacije u kojima se problemi pojavljuju: ako ste oboje podjednaki eksperti u toj oblasti, ili bar mislite da jeste i ako oboje nemate znanja a imate mišljenja o tome. Kada odluke imaju uticaje na lične ciljeve koosnivača, tenzija raste.
“Ne mogu da ga/je podnesem, jedno od nas mora da ode” konflikt
Ova vrsta problema je najgora. Ako je došlo do toga da je konflikt kulminirao do te mere da neko napušta kompaniju, nekoliko stvari se mogu desiti. U nekim situacijama nije najtragičnije da neko od koosnivača napusti startap. Ako ima ostalih članova u timu, to može da utiče na njihov moral. Odnosno, ako ima više članova, osim dva koja su u konfliktu, oni moraju da biraju na čiju stranu će stati.
Naravno, ovo nije uvek loša stvar. Postoji vreme u razvoju startapa gde bi bilo dobro da neko od koosnivača ode. Trebalo bi da svi zajedno odluče šta je nabolje za kompaniju i da ostanu prijatelji.
“Raspadamo se” konflikt
Mnogi startapi imaju fatalna iskustva. To mogu biti problemi oko proizvoda, gubitak potencijalnog klijenta, itd. Šta god bilo u pitanju, problemi nastaju tako što koosnivači ne vide situaciju na isti način. Neki zato što su optimisti pa odbijaju da vide problem, neki zato što nemaju previše veze sa njim. Problem leži u tome što neki žele da odustanu, dok drugi to odbijaju.
Kao i obično, nema pravog odgovora. Teško je znati koji je rešenje najbolje, a čak i kada bismo znali, teško je da se svi slože sa nama.
Saveti za rešavanje konflikata
1. Nemojte izbegavati rešavanje problema
Uspešni koosnivači “prigrle” problem i konstantno ga rešavaju. Ako ne rešavate probleme i izbegavate ih smanjujete mogućnost zdravog odnosa u radu.
2. Uspostavite granice
Kada se osnivači stalno svađaju znog svega, to obično znači da im uloge nisu dobro definisane.
Evo kako to najbolje da rešite: Napravite listu područja u poslu i onda odlučite ko je najbolji za koje područje i angažujte tu osobu. Ta osoba onda praktično “poseduje” taj zadatak. Svi mogu da diskutuju o tome ali samo ta osoba može da donese odluku.
3. Kratko izbegavanje
Iako je možda kontradiktorno onome što smo malopre rekli, nekad je veoma efektivno da se na kratko, ali samo da kratko izmestite iz situacije. To daje priliku obema stranama da se smire, bez afekta sagledaju problem i racionalno razmisle. Kada se problemi rešavaju u naletu besa, često možemo da nesvesno povredimo drugu stranu i da problem produbimo na lični nivo, što smanjuje šansu da rešimo prvobitan nesporazum.
4. Jasno definišite svoju strategiju
Kao koosnivači, trebalo bi da odvojite vremena da definišete strategiju vašeg biznisa. Ovo uključuje misiju, viziju i ciljeve vaše organizacije. Kada je svima jasno šta se od njih očekuje, šta su njihovi zadaci i kakvi su planovi za budućnost, mogu bolje i jasnije da obavljaju svoj posao.
5. Ističite zajedničke interese
Vaši zajednički interesi su da kompanija bude uspešna i produktivna. Uvek treba da vam bude na umu da ste u istom timu. Ukoliko dođe do neslaganja mišljenja, treba da pomislite kako svako od vas želi da svojim zalaganjem pospeši produktivnost a to je ono što je svima u interesu. Ako zaista smatrate da je ono što vaš kolega radi loše za firmu, uzmite prvo u obzir da ima najbolje namere a posle toga tražite zajednička rešenja. To će vam pomoći u komunikaciji.
Primeri iz prakse
Kako biste potencijalno izbegli ove probleme, daćemo vam primere dokazano uspešnih koosnivača i u čemu leži uspešnost njihovog odnosa. Nisu svima potrebni koosnivači, ali mnoge uspešne kompanije kao što su Apple, eBay i Twitter su upravo izgrađene od strane više koosnivača, zahvaljući njihovom dobrom odnosu.
Mnogi od njih su bili prijatelji, kolege ili rođaci a neki se na početku nisu slagali.
Larry Page i Sergey Brin kao osnivači Googla
Iako su bili u svađi, našli su se kao tim u pravljanju projekta dok su bili na studijama. Taj projekat se ispostavio kao osnova Za Google.
Zašto je njihov odnos funkcionisao?
Sergey i Larry imaju sličnu pozadinu u pogledu znanja, oboje su od malena gajili ljubav prema računarima. Povezali su se zbog obostrane strasti za pretragom podataka i imali su slične vizije za svoju buduću kompaniju.
Steve Jobs i Steve Wozniak kao osnivači Apple-a
Zajedno su radili, Wozniak je bio zauzet pravljenjem kompjutera a Jobs video potencijal u prodavanju istog.
Zašto je njihov odnos funkcionisao?
Wozniak je priznao da nikada nije pomislio da proda svoj prvi kompjuter. To je sve bila Jobsova ideja. Ukombinovali su Wozniakove tehničke veštine sa Jobsovi poslovnim predviđanjem činili su pravo poklapanje.
Evan Williams i Biz Stone kao osnivači Twittera
Počeli su kao rivali, a završili kao dva najbolja prijatelja.
Zašto je njihov odnos funkcionisao?
Oboje su proveli deceniju u radu sa blogovima i imali su podjednako znanje o platformi. Williams je video potencijal u Twitteru i poverio Bizu mikro bloging sajt kao projekat sa strane. Međusobno poštovanje, prijateljstvo i ambicija.
Bill Gates i Paul Allen kao osnivači Microsofta
Bill i Paul su bili prijatelji odmalena i išli su zajedno u školu. Obojica su delili strast za hakovanjem.
Zašto je njihov odnos funkcionisao?
Iako može biti opasno mešati posao i prijateljstvo, obojica su delili opsesiju za kompjuterima i strast za preduzetništvom.
Kada je Gates napustio Harvard, Allen ga je pratio i oboje su počeli sa nacrtima za poslovne ideje. Sa Allenovim ohrabrivanjem, Gates je napustio fakultet i krenuo u osnivanje Microsofta.
Sporovi među koosnivačima su jedan od glavnih razloga zašto startapi propadaju u najranijim fazama. Mnogi propadnu zbog predugo nerazjašnjenih konflikata. I jedna od zabluda preduzetništva jeste da upravo to da je atmosfera među koosnivačima uvek pozitivna.
Nadamo se da ćete zahvaljujući ovom tekstu biti bolje pripremljeni u rešavanju konflikata, a u najboljem slučaju u prevenciji istih 🙂 .
Autor: Andjela Vlaškalić